Ponovo Zlato!

Ista meta isto odstojanje... Tek pred kraj pecanja taman kad je bilo jasno da ce posle sitnih pljuskova i ozbiljna kisa pogditi Jocu nasao sam se ispred jata koje se aktivno hranilo. Ovo scena se vec drugi put ponavlja.. prosli put sam zbog "jos kojeg zabacaja" u poslednji momenat izbegao nadolazecu oluju ali sam zato jedva prosao denicu od nekih 4km raskvasenog letnjeg puta...

De mi je pamet jer i ovaj put sam morao da ostanem jos malo... ali situacija je itekako obecavala. Bio sam u pravu nije trebalo mnogo svega 4-5 zabacaja da jedna riba uzme muvu. Tih par zabacaja znaju da potraju jer se radi o ultra sporom pecanju! Posle kontre naizgled dosadno i sporo pecanje postaje prepuno akcije, jer ove ribe zaista nisu za podceniti i ne popustaju tako lako cak ni kad ih svom snagom forsirate.

Boja starog zlata!

..po ko zna koji put se uputih na jezero Jocu sa namerom da napokon i na ovoj vodi uspem prevariti sarana musicarskim priborom. Saran na muvu na divljoj vodi poput joce nimalo lagan zadatak.

Polako prikradajuci se intersantnoj lokaciji.. nailazim na prvog sarana koji se hranio medju korenjem posecene trske.. tu na 2-3m od camca...par zabacaja u oblak mulja koji je podizao sa dna.. struna se polako zategla.. kontra.. a zatim pravac polje lokvanja... malo natezanja.. i ponavlja se ista prica.. prvo tipet od 0,20mm  pa onda 0,25mm i sad 0,33mm...sto mislim da dovoljno govori o snazi ovih riba...  mada ovaj put je ocigledno bila moja greska jer posle silovitog bega stap ostao u skoro pa horizontalnom polozaju a onda je nastupilo natezanje na ivici lokvanja. Nista.. idemo dalje ovo je ionako uvertira za hot spot!

Plitak zaliv oivicen sa trskom je i ovaj put je bio glavno mesto dogadjanja... vec izdaleka su se videli repovi na povrsini, tako da je jato ponovo bilo tu i da ponovo se hrane, ali opet opet me ignorisu.. polako pocinje da se javlja sumnja dal je sve ovo uzalud...

... e bas je sad morala da se isprazni baterija...

ove ribe su ko torpedo, snazni i brzi begovi... i stvarno ih nije lako zaustaviti pogotovo na ovako teskom terenu.... sa 6wt priborom sam se zaista osecao malo razoruzan....

Iznenadjenje!! Ovo nije saran vec amur.. znaci svo ono vreme sam potrosio misleci da se radi o saranima mada oni to nisu bili! Kada sam bolje pogledao ribu bilo jejasno da je ovo riba sa rascepljenim repnim perajem koju sam vec nekoliko puta vidjao... i koju sam nekoliko puta pokusavao da  prevarim...

Do kraja dana mi je poslo za rukom da prevarim jos jednog... sa ovim je bilo daleko lakse jer je teren bio relativno cist... neracunajuci granje i potopljenu trsku koja se nalazi gotovo svuda...

...ovako nesto zaista nisam ocekivao.  Amur je svako riba kojoj vredi pokloniti malo vise vremena... mada sarani na Joci za mene i dalje ostaju neostvarena zelja!

Ponovo dvorucnjak!

Svoj prvi DH stap Loop Black line 8/9wt 12'6'' sam kupio pre 2 godine. Inace ovaj stap je pre i posle mene izmenjao zaista mnogo vlasnika... i svi smo se slozili u jednom nije los ali sa prakticne strane malo presnazan. Nekoliko puta sam pecao bucova sa njim i nije mi se svideo, tako da sam ga se vrlo brzo resio. Zasto? Uslovi u kojima sam ga koristio nisu bas bili zgodni za DH stapove, pecanje sa obale na stajacoj vodi gde se riba javlja pod samom obalom svakako ne pogoduju ovoj tehnici. Sad me je ponovo uhvatila manija dvorucnjaka, nadam se da ce me ovaj put malo duze drzati. Ovaj put sam se opredelio za nesto laksu varijantu i uzeo blank u klasi 5/6wt 12' dug. Ono sto me je jos privuklo da uzmem bas ovaj blank je njegova boja... iako je zuta jedna od mojih najomrazenijih boja ovaj blank stvarno prelepo izgleda.. danas mi je stigla i oprema.. tako da ce stap nadam se i za koji dan biti gotov..

...hladjenje glave!

Vec odavno je bilo vreme da skoknem na pecanje i malo ohladim glavu. Dobra stara formula posle posla odmah na pecanje!

U poslednje dve sezone musicarenje sarana mi je postala opsesija.. tako da su mi oni  i danas bili meta. Skoro ceo dan se nista nije desavalo.. mutna voda, vetar koji je non stop pravio stomak na struni.. su dosta otezavali lociranje ribe i prezentaciju. Tek pred kraj dok sam se polako vracao ka kolima tik uz samu obalu nazreo sam par oblaka mulja koji se lagano dizali sa dna. Koliko je voda bila inace zamucena ovi oblaci su bili jedva primetni ali to je bio jasan znak da sam ih napokon nasao i da se hrane. Par zabacaja na duzinu stapa i...ufff dobro je ipak sam se upisao!

..kada se sve kockice poklope!!

Jun mesec,radni dan, sred srede.. vreme kao stvoreno za musicarenje bassa.. Hladan vazdusni front, kisica... vreme je toliko obecavalo da sam sa posla izasao dva sata ranije kako bih stigao do lokacije "X" i imao vremena malo otpecati... medjutim vec u putu vreme pocinje da se menja odjednom se pojavljuje sunce i razilaze se oblaci.. dok sam raspakovao float tube, od onog prelepog vremena, vise ni traga i sve se za tren pretvorilo ponovo u lete "..o ne, ovo ne valja!" Kao sto sam i predpostavio od basova ni traga ni glasa.. fino su se najeli i sad odmaraju potpuno nezainteresovani za klopu! Par sati pecanja ni udarca.. zalazak sunca.. nacrtam se na izglednom terenu... i napokon se slozise sve kockice... stap sam zamenio fotoaparatom skljocnuo par puta i onda se udobeno uvalio u svoju plivajucu fotelji i uzivao u ovom stvarno magicnom prizoru...