Polako prikradajuci se intersantnoj lokaciji.. nailazim na prvog sarana koji se hranio medju korenjem posecene trske.. tu na 2-3m od camca...par zabacaja u oblak mulja koji je podizao sa dna.. struna se polako zategla.. kontra.. a zatim pravac polje lokvanja... malo natezanja.. i ponavlja se ista prica.. prvo tipet od 0,20mm pa onda 0,25mm i sad 0,33mm...sto mislim da dovoljno govori o snazi ovih riba... mada ovaj put je ocigledno bila moja greska jer posle silovitog bega stap ostao u skoro pa horizontalnom polozaju a onda je nastupilo natezanje na ivici lokvanja. Nista.. idemo dalje ovo je ionako uvertira za hot spot!
Plitak zaliv oivicen sa trskom je i ovaj put je bio glavno mesto dogadjanja... vec izdaleka su se videli repovi na povrsini, tako da je jato ponovo bilo tu i da ponovo se hrane, ali opet opet me ignorisu.. polako pocinje da se javlja sumnja dal je sve ovo uzalud...
... e bas je sad morala da se isprazni baterija...
ove ribe su ko torpedo, snazni i brzi begovi... i stvarno ih nije lako zaustaviti pogotovo na ovako teskom terenu.... sa 6wt priborom sam se zaista osecao malo razoruzan....
Iznenadjenje!! Ovo nije saran vec amur.. znaci svo ono vreme sam potrosio misleci da se radi o saranima mada oni to nisu bili! Kada sam bolje pogledao ribu bilo jejasno da je ovo riba sa rascepljenim repnim perajem koju sam vec nekoliko puta vidjao... i koju sam nekoliko puta pokusavao da prevarim...
Do kraja dana mi je poslo za rukom da prevarim jos jednog... sa ovim je bilo daleko lakse jer je teren bio relativno cist... neracunajuci granje i potopljenu trsku koja se nalazi gotovo svuda...
...ovako nesto zaista nisam ocekivao. Amur je svako riba kojoj vredi pokloniti malo vise vremena... mada sarani na Joci za mene i dalje ostaju neostvarena zelja!
No comments:
Post a Comment